ŠTA JE USLOVNA OSUDA ?
Uslovna osuda u našem pravu predstavlja jednu od dve mere upozorenja, drugim rečima, uslovna osuda sadrži upozorenje učiniocu da više ne čini krivična dela, uz pretnju kaznom ako upozorenje ne bude poštovano.
Mere upozorenja su vrsta krivičnih sankcija kojima se, pod uslovima propisanim zakonom, može zameniti kazna.
Svrha ovih mera je da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna onda kada se može očekivati da će upozorenje dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela.
Kod uslovne osude sud utvrđuje kaznu za učinjeno krivično delo i pri tom određuje da se ona neće izvršiti ako osuđeni za određeno vreme koje odredi sud (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo.
To vreme proveravanja ne može biti kraće od 1 godine niti duže od 5 godina.
Nakon što je učinilac oglašen krivim, ne upućuje se na izdržavanje kazne zatvora, več uslovno ostaje na slobodi.
Uslovna osuda je vid druge šanse za učinioce lakših krivičnih dela koji ne predstavljaju veliku opasnost po društvo.
Kroz ovakav pristup, pravosuđe pokušava da pruži šansu učiniocima, ali uz jasnu poruku da se ponovljeno kršenje zakona neće tolerisati.
ŠTA JE VREME PROVERAVANJA KOD USLOVNE OSUDE ?
Vreme proveravanja ili rok provere predstavlja vremenski period u kome se vrši provera da li je osuđeni izvršio novo krivično delo.
Ovaj vremenski period određuje sud prilikom donošenja presude i kao što smo već naveli vreme proveravanja ne može biti kraće od 1 godine niti duže od 5 godina.
Sud taj period odrešuje posebno uzimajući u obzir težinu dela ali i ličnost učinioca.
Pored navedenog, sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se kazna izvršiti i ako osuđeni u određenom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom ili ne ispuni druge obaveze predviđene u krivičnopravnim odredbama.
Rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja
USLOVI ZA IZRICANJE USLOVNE OSUDE
Uslovna osuda se ne može izreći svakome i u svakoj situaciji – zakon predviđa određene uslove koje sud mora uzeti u obzir pre nego što odluči da osudi nekoga uslovno.
Prvo i najvažnije, uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od 2 godine.
Sa druge strane, pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud će posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.
Veoma je važno istaći da kada su ispunjeni uslovi za izricanje uslovne osude, njeno izricanje je fakultativno, odnosno sud nije u obavezi da izrekne uslovnu osudu.
KOJE SU OLAKŠAVAJUĆE OKOLNOSTI PRI ODLUČOVANJU O USLOVNOJ OSUDI ?
Prilikom odlučivanja da li će izreći uslovnu osudu, sud detaljno analizira ličnost okrivljenog i okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno.
Olakšavajuće okolnosti igraju ključnu ulogu u toj proceni.
Neke od najčešćih olakšavajućih okolnosti koje mogu uticati na odluku suda da izrekne uslovnu osudu su:
– Neosuđivanost – ako je okrivljeni do tada bio neosuđivan i ima „čist“ dosije,
– Priznavanje dela i kajanje – iskreno priznanje krivice i pokazivanje kajanja,
– Dobro ponašanje pre i posle dela – stabilan život, porodična situacija, redovno zaposlenje ili obrazovanje,
– Starosna dob ili zdravstveno stanje – naročito kod mladih ili osoba narušenog zdravlja,
– Nadoknađena šteta – ako je okrivljeni pre suđenja ili tokom postupka nadoknadio štetu oštećenom,
U krivičnom postupku, olakšavajuće okolnosti ne znače automatski izricanje uslovne osude, ali mogu značajno uticati na sud da zaključi da nije neophodno izvršenje kazne, već da je dovoljno da se ona izrekne uslovno.
Takva odluka se temelji na proceni da se ciljevi kažnjavanja (prevencija, resocijalizacija, zaštita društva) mogu ostvariti i bez zatvora – pod pretpostavkom da okrivljeni neće ponoviti delo.
KADA NIJE MOGUĆE IZRICANJE USLOVNE OSUDE ?
Postoje određene situacije kada izricanje uslovne osude nije moguće.
Izricanje uslovne osude nije moguće:
1.Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 8 godina ili teža kazna,
2.Uslovna osuda se ne može izreći i ako nije proteklo više od 5 godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo.
Važno je napomenuti i da ako je učiniocu utvrđena i kazna zatvora i novčana kazna, uslovna osuda se može izreći samo za kaznu zatvora, dok se novčana kazna izvršava, odnosno učinilac je dužan da plati izrečenu novčanu kaznu.
OPOZIV USLOVNE OSUDE
Opozivanje uslovne osude znači da se kazna, koja je prethodno bila “odložena”, ipak izvršava – jer su prekršeni uslovi koje je sud postavio.
Razlikujemo tri situacije zbog kojih sud mođe opozvati izrečenu uslovnu osudu.
1. Opoziv uslovne osude zbog novog krivičnog dela
Ako je osuđeni u took vremena proveravanja učinio novo krivično delo ,a za to krivično delo je izrečena kazna zatvora od 2 godine ili u dužem trajanju, sud je u obavezi da opozove ranije izrečenu uslovnu osudu.
Ali, ako osuđeni učini novo krivično delo za koje je izrečena kazna zatvora manja od 2 godine ili novčana kazna, sud može odlučiti da ne opozove uslovnu osudu, naravno uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja.
2. Opoziv uslovne osude zbog ranije učinjenog krivičnog dela
Sud će opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog izricanja utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen,
Ovako će postupiti ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo.
3. Opoziv uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza
Ako je uslovnom osudom osuđenom određeno ispunjenje neke obaveze, a on ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, na primer ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom , sud može, u okviru vremena proveravanja, produžiti rok za ispunjenje obaveze ili može opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi.
Ako utvrdi da osuđeni, iz opravdanih razloga, ne može da ispuni postavljenu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja te obaveze ili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenom zakonom.
Dakle, Ako opozove uslovnu osudu, sud će, izreći jedinstvenu kaznu zatvora i za krivično delo obuhvaćeno ranijom uslovnom osudom i za novo učinjeno krivično delo.
Drugim rečima, to znači da se osuđeni upućuje na izdržavanje kazne zatvora za krivično delo koje je bilo obuhvaćeno uslovnom osudom i za novo učinjeno krivično delo.
KOJI SU ROKOVI ZA OPOZIV USLOVNE OSUDE ?
Uslovna osuda može se opozvati u toku vremena proveravanja.
Ako osuđeni u tom vremenu učini krivično delo koje povlači opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvrđeno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda može se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.
Ako osuđeni u određenom roku ne ispuni neku obavezu sud može, najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja, odrediti da se izvrši utvrđena kazna u uslovnoj osudi.
Ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen, zbog čega ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude, uslovna osuda može se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.
ČESTA PITANJA:
1.Da li izricanje uslovne osude povlači za sobom pravne posledice osude?
Odgovor je NE! Pravne posledice osude ne nastupaju ako je za krivično delo učiniocu izrečena uslovna osuda, pod uslovom da ista ne bude opozvana.
2. Da li izricanje uslovne osude zabranjuje učiniocu izlazak iz zemlje ?
I u ovom slučaju odgovor je NE!
Zakon ne zabranjuje napuštanje zemlje učiniocu koji je uslovno osuđen. Ono što je bitno jeste da učinilac poštuje sva ograničenja koja su mu uslovnom osudom izrečena, odnosno da ne učini novo krivično delo tokom vremena proveravanja.
3.Da li uslovna osuda može biti izrečena sa novčanom kaznom?
Odgovor je DA!
Ali uslovna osuda se može izreći samo za kaznu zatvora, dok se novčana kazna izvršava, odnosno učinilac je dužan da plati izrečenu novčanu kaznu.
