POJAM I KARAKTERISTIKE

Krivično delo Iznuda pripada grupi krivičnih dela protiv imovine koja predstavljaju jednu od najčešćih grupa krivičnih dela.

Krivično delo Prevara regulisano je članom 214. Krivičnog zakona Republike Srbije

Iznuda nije samo krivično delo – to je situacija kada neko koristi vaš strah da bi dobio ono što želi. Nije važno na koji način – poenta je u tome da vas stavlja u poziciju da pristanete na nešto što ne želite, samo da bi izbegli nešto još gore.

U životu, iznuda često nije spektakularna – ona je tiha, pritisak u poruci, pretnja „da će svi saznati“, pokazivanje sile ili manipulacija. Osoba se oseća zarobljeno, kao da nema izbora. Mnogi trpe u tišini, iz stida, straha ili osećaja nemoći.

Zato je ključno potražiti pomoć – i to ne samo pravnu, već i psihološku, ako je potrebno. Prijaviti, progovoriti, stati iza sebe.

ŠTA PODRAZUMEVA KRIVIČNO DELO IZNUDA PREMA ZAKONU ?

Prema članu 214. Krivičnog zakonika Republike Srbije, Iznuda postoji kada neko  u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine.

Jednostavnije rečeno – iznuda podrazumeva prinudu osobe da nešto uradi (ili ne uradi), trpeći pri tom pretnje koje mogu biti fizičke, psihičke ili ekonomske prirode, sa ciljem pribavljanja koristi.

Bitni elementi kod krivičnog dela iznude su:

1.  Upotreba sile ili pretnje – Pretnja može biti direktna (npr. fizičkim nasiljem) ili indirektna (npr. otkrivanjem kompromitujućih informacija).

2.  Primoravanje žrtve – Da postupi suprotno svojoj volji.

3. Cilj pribavljanja koristi – Uvek je u pitanju protivpravna imovinska korist, bilo za izvršioca ili za treće lice

KOLIKA JE KAZNA ZA IZNUDU?

I u ovom slučaju ,kao i kod krivičnog dela prevare (***ubaciti link do teksta o prevari), kazna zavisi od okolnosti slučaja.

Za osnovni oblik iznude kažnjava se zatvorom od jedne godine do osam godina.

Ukoliko je učinjenom iznudom pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Takođe, stroža kazna je propisana i ukoliko je učinjenom iznudom pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, pa će se u tom slučaju učinilac kazniti zatvorom od tri do dvanaest Godina.

Za razliku od krivičnog dela prevara, kod iznude imamo i dva specifična oblika, pa tako ukoliko se neko bavi vršenjem krivičnog dela iznude ili je delo izvršeno od strane grupe kazniće se zatvorom od od pet do petnaest godina.

Ukoliko je delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje pet godina.

KAKO PREPOZNATI DA STE ŽRTVA IZNUDE ?

Osoba koja trpi ucene, pritiske ili pretnje kako bi ustupila novac, imovinu ili donela neku odluku pod prisilom – vrlo verovatno je žrtva iznude.

Važno je da se takvi slučajevi ne ignorišu, već da se prijave nadležnim organima i da se obratite pravnoj pomoći što je pre moguće.

Kao žrtva imate pravo da:

1.podnesete prijavu,

2.budete saslušani uz poštovanje vaše bezbednosti i dostojanstva,

3.budete obavešteni o toku postupka,

4.podnesete zahtev za naknadu štete.

Iznuda je ozbiljno krivično delo koje ostavlja posledice po žrtvu – ne samo finansijske, već i psihološke. Pravni sistem nudi mehanizme zaštite, ali je važno da delujete brzo i uz stručnu podršku. Ukoliko ste suočeni sa ovakvom situacijom, naša kancelarija vam stoji na raspolaganju za sve vidove pravne pomoći.

ŠTA SE DEŠAVA U SLUČAJU DA STE OPTUŽENI ZA IZNUDU ?

Ako ste optuženi za iznudu, to je ozbiljna situacija i važno je da odmah reagujete promišljeno i uz pravnu pomoć. Iznuda je krivično delo koje može nositi višegodišnju zatvorsku kaznu, pa svaki korak u postupku mora biti pažljivo vođen.

U tom slučaju bitno je da

1.Razumete optužbu i vaša prava u postupku,kao i da imate prava na advokata koji će zastupati vase interese tokom postupka

2.Pripremite odbranu i pribavite dokaze u svoju korist,

3.Učestvujete u svim fazama postupka uz profesionalnu podršku,

4.U određenim slučajevima može se razmotriti i eventualni sporazum o priznanju krivice (ako je to u vašem interesu).

Optužba za iznudu je ozbiljna stvar – ali to ne znači da ste automatski krivi. Pravo na odbranu je jedno od osnovnih ljudskih prava.

U ovakvim situacijama, pravi savet u pravo vreme može promeniti sve.

Ako ste u situaciji koja ima elemente iznude – bilo kao žrtva ili kao optuženi – obratite nam se. Naša kancelarija pruža poverljivu, stručnu i odlučnu pravnu pomoć.

POJAM I KARAKTERISTIKE

Krivično delo Prevara prema krivičnom zakonu Republike Srbije pripada grupi krivičnih dela protiv imovine koja predstavljaju jednu od najčešćih grupa krivičnih dela i obuhvataju radnje kojima se najčešće narušava imovinski interes fizičkih ili pravnih lica.

Grupi krivičnih dela protiv imaovine pripadaju još i krađa, teška krađa, razbojništvo, utaja, iznuda i mnoga druga.

Krivično delo Prevara regulisano je članom 208. Krivičnog zakona

Prevara kao krivično delo je česta tema u pravnoj i poslovnoj praksi. Bilo da se radi o internet prevarama, lažnim obećanjima u poslovanju ili obmanama kod kupoprodaje, građani često ne znaju šta prevara tačno znači prema zakonskoj definiciji – niti kako da se zaštite.

ŠTA PODRAZUMEVA KRIVIČNO DELO PREVARA PREMA ZAKONU?

Prema članu 208. Krivičnog zakonika Republike Srbije, Prevara postoji kada neko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist. Lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica, dovede koga u zabludu ili ga održava u zabludi I time ga navede da na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Drugim rečima – osoba koja, lažnim prikazivanjem činjenica ili prećutkivanjem važnih informacija, navede drugog da preduzme neku radnju koja mu nanosi štetu, čini krivično delo prevare.

Bitni elementi kod krivičnog dela prevare su:

1.  Namera da se pribavi korist (ne mora biti ostvarena – dovoljna je i pokušaj),

2. Zabluda u koju je žrtva dovedena ili u kojoj je svesno ostavljena,

3.  Imovinska šteta za prevarenu osobu ili firmu,

4.  Veza između zablude i štete – šteta mora nastati baš zbog prevare.

KOLIKA JE KAZNA ZA PREVARU?

Kazna zavisi od okolnosti slučaja.

Za osnovni oblik prevare kažnjava se zatvorom od šest meseci do pet godina ili novčanom kaznom.

Međutim,ako je prevara učinjena samo sa namerom da se drugo lice ošteti, u tom slučaju kažnjava se zatvorom  do šest meseci i novčanom kaznom.

Ukoliko je učinjenom prevarom pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Takođe, stroža kazna je propisana i ukoliko je učinjenom prevarom pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, pa će se u tom slučaju učinilac kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.

KOJI SU NAJČEŠČI OBLICI PREVARE U PRAKSI?

Prevara se javlja u mnogim oblicima, ali neki od najčešćih su:

1. Internet prevare (lažni profili, lažne prodaje ),
2. Poslovne prevare (fiktivne fakture, lažna obećanja o investicijama),
3. Prevara u osiguranju,
4. Prevara prilikom kupoprodaje nepokretnosti ili automobila.

KAKO DA SE ZAŠTITIE OD PREVARE?

Prevara je ozbiljno krivično delo koje ostavlja posledice i na finansije i na reputaciju žrtve.

Kada vam nešto “miriše na prevaru”, to često i jeste slučaj. Bilo da ste oštećeni, ili vas neko optužuje za prevaru, pravo na odbranu i zaštitu imate.

U konkretnom slučaju uvek proverite podatke i dokumentaciju pre nego što uplatite novac ili potpišete ugovor ili  sačuvajte prepiske, račune, i uplatnice – oni mogu biti ključni dokazi.

ŠTA SE DEŠAVA U SLUČAJU DA STE ŽRTVA PREVARE?

Prevara često ostavi osećaj bespomoćnosti, ali svakako i kao oštećeni imate način na koji se možete zaštititi i pokrenuti postupak i tražiti pravdu.

Ukoliko ste prevareni na raspolaganju imate nekoliko imate nekoliko načina:

1.  Sačiniti i podneti krivičnu prijavu protiv počinioca,

2. Prikupiti i obezbediti dokaze,

3.  Pokrenuti parnični postupak za naknadu štete,

4.  Pregovarati o vansudskoj nagodbi (ako je to u vašem interesu).

ŠTA SE DEŠAVA U SLUČAJU DA STE OPTUŽENI ZA PREVARU?

Krivična odgovornost za prevaru nosi ozbiljne posledice – uključujući zatvorsku kaznu, ali i dugoročne posledice po vašu reputaciju, porodicu i poslovanje.

U ovom slučaju bitno je da

1.Razumete optužbu i vaša prava u postupku,

2.Pripremite odbranu i pribavite dokaze u svoju korist,

3.Učestvujete u svim fazama postupka uz profesionalnu podršku,

4.Postignete olakšavajuće okolnosti ili eventualni sporazum o priznanju krivice (ako to strateški ima smisla).

Bilo da ste žrtva prevare ili ste optuženi za prevaru, ne budite sami u tome, angažovanjem advokata dobijate pouzdanu pravnu procenu i zastupanje.

U ovakvim situacijama, ništa ne prepuštajte slučaju – svaka reč i svaki korak imaju težinu.

Uslovna osuda u našem pravu predstavlja jednu od dve mere upozorenja, drugim rečima, uslovna osuda sadrži upozorenje učiniocu da više ne čini krivična dela, uz pretnju kaznom ako upozorenje ne bude poštovano.

Mere upozorenja su vrsta krivičnih sankcija kojima se, pod uslovima propisanim zakonom, može zameniti kazna.

Svrha ovih mera je da se prema učiniocu lakšeg krivičnog dela ne primeni kazna onda kada se može očekivati da će upozorenje dovoljno uticati na učinioca da više ne vrši krivična dela.

Kod uslovne osude sud utvrđuje kaznu za učinjeno krivično delo i pri tom određuje da se ona neće izvršiti ako osuđeni za određeno vreme koje odredi sud (vreme proveravanja) ne učini novo krivično delo.

 To vreme proveravanja ne može biti kraće od 1 godine niti duže od 5 godina.

Nakon što je učinilac oglašen krivim, ne upućuje se na izdržavanje kazne zatvora, več uslovno ostaje na slobodi.

Uslovna osuda je vid druge šanse za učinioce lakših krivičnih dela koji ne predstavljaju veliku opasnost po društvo.

Kroz ovakav pristup, pravosuđe pokušava da pruži šansu učiniocima, ali uz jasnu poruku da se ponovljeno kršenje zakona neće tolerisati.

ŠTA JE VREME PROVERAVANJA KOD USLOVNE OSUDE ?

Vreme proveravanja ili rok provere predstavlja vremenski period u kome se vrši provera da li je osuđeni izvršio novo krivično delo.

Ovaj vremenski period određuje sud prilikom donošenja presude i kao što smo već naveli vreme proveravanja ne može biti kraće od 1 godine niti duže od 5 godina.

Sud taj period odrešuje posebno uzimajući u obzir težinu dela ali i ličnost učinioca.

Pored navedenog, sud može u uslovnoj osudi odrediti da će se kazna izvršiti i ako osuđeni u određenom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom ili ne ispuni druge obaveze predviđene u krivičnopravnim odredbama.

Rok za ispunjenje tih obaveza utvrđuje sud u okviru određenog vremena proveravanja

USLOVI ZA IZRICANJE USLOVNE OSUDE

Uslovna osuda se ne može izreći svakome i u svakoj situaciji – zakon predviđa određene uslove koje sud mora uzeti u obzir pre nego što odluči da osudi nekoga uslovno.

Prvo i najvažnije, uslovna osuda se može izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od 2 godine.

Sa druge strane, pri odlučivanju da li će izreći uslovnu osudu sud će posebno uzeti u obzir ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo ponašanje posle izvršenog krivičnog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinjeno.

Veoma je važno istaći da  kada su ispunjeni uslovi za izricanje uslovne osude, njeno izricanje je fakultativno, odnosno sud nije u obavezi da izrekne uslovnu osudu.

KOJE SU OLAKŠAVAJUĆE OKOLNOSTI PRI ODLUČOVANJU O USLOVNOJ OSUDI ?

Prilikom odlučivanja da li će izreći uslovnu osudu, sud detaljno analizira ličnost okrivljenog i okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno.

Olakšavajuće okolnosti igraju ključnu ulogu u toj proceni.

Neke od najčešćih olakšavajućih okolnosti koje mogu uticati na odluku suda da izrekne uslovnu osudu su:

– Neosuđivanost – ako je okrivljeni do tada bio neosuđivan i ima „čist“ dosije,

– Priznavanje dela i kajanje – iskreno priznanje krivice i pokazivanje kajanja,

– Dobro ponašanje pre i posle dela – stabilan život, porodična situacija, redovno zaposlenje ili obrazovanje,

– Starosna dob ili zdravstveno stanje – naročito kod mladih ili osoba narušenog zdravlja,

– Nadoknađena šteta – ako je okrivljeni pre suđenja ili tokom postupka nadoknadio štetu oštećenom,

U krivičnom postupku, olakšavajuće okolnosti ne znače automatski izricanje uslovne osude, ali mogu značajno uticati na sud da zaključi da nije neophodno izvršenje kazne, već da je dovoljno da se ona izrekne uslovno.

Takva odluka se temelji na proceni da se ciljevi kažnjavanja (prevencija, resocijalizacija, zaštita društva) mogu ostvariti i bez zatvora – pod pretpostavkom da okrivljeni neće ponoviti delo.

KADA NIJE MOGUĆE IZRICANJE USLOVNE OSUDE ?

Postoje određene situacije kada izricanje uslovne osude nije moguće.

Izricanje uslovne osude nije moguće:

1.Za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od 8 godina ili teža kazna,

2.Uslovna osuda se ne može izreći i ako nije proteklo više od 5 godina od pravnosnažnosti osude kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora ili uslovna osuda za umišljajno krivično delo.

Važno je napomenuti i da ako je učiniocu utvrđena i kazna zatvora i novčana kazna, uslovna osuda se može  izreći samo za kaznu zatvora, dok se novčana kazna izvršava, odnosno učinilac je dužan da plati izrečenu novčanu kaznu.

OPOZIV USLOVNE OSUDE

Opozivanje uslovne osude znači da se kazna, koja je prethodno bila “odložena”, ipak izvršava – jer su prekršeni uslovi koje je sud postavio.

Razlikujemo tri situacije zbog kojih sud mođe opozvati izrečenu uslovnu osudu.

1.   Opoziv uslovne osude zbog novog krivičnog dela

Ako je osuđeni u took vremena proveravanja učinio novo krivično delo ,a za to krivično delo je izrečena kazna zatvora  od 2 godine ili u dužem trajanju, sud je u obavezi da opozove ranije izrečenu uslovnu osudu.

Ali, ako osuđeni učini novo krivično delo za koje je izrečena kazna zatvora manja od 2 godine ili novčana kazna, sud može odlučiti da ne opozove uslovnu osudu, naravno uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja.

2.    Opoziv uslovne osude zbog ranije učinjenog krivičnog dela

Sud će opozvati uslovnu osudu, ako posle njenog izricanja utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen,

 Ovako će postupiti ako oceni da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se znalo za to delo.

3.   Opoziv uslovne osude zbog neispunjenja određenih obaveza

Ako je uslovnom osudom osuđenom određeno ispunjenje neke obaveze, a on ne ispuni tu obavezu u roku određenom u presudi, na primer ne naknadi štetu koju je prouzrokovao krivičnim delom , sud može, u okviru vremena proveravanja, produžiti rok za ispunjenje obaveze ili može opozvati uslovnu osudu i izreći kaznu koja je utvrđena u uslovnoj osudi.

Ako utvrdi da osuđeni, iz opravdanih razloga, ne može da ispuni postavljenu obavezu, sud će ga osloboditi od ispunjenja te obaveze ili je zameniti drugom odgovarajućom obavezom predviđenom zakonom.

Dakle, Ako opozove uslovnu osudu, sud će, izreći jedinstvenu kaznu zatvora i za krivično delo obuhvaćeno ranijom uslovnom osudom i za novo učinjeno krivično delo.

 Drugim rečima, to znači da se osuđeni upućuje na izdržavanje kazne zatvora za krivično delo koje je bilo obuhvaćeno uslovnom osudom i za novo učinjeno krivično delo.

KOJI SU ROKOVI ZA OPOZIV USLOVNE OSUDE ?

Uslovna osuda može se opozvati u toku vremena proveravanja.

Ako osuđeni u tom vremenu učini krivično delo koje povlači opozivanje uslovne osude, a to je presudom utvrđeno tek posle isteka vremena proveravanja, uslovna osuda može se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.

Ako osuđeni u određenom roku ne ispuni neku obavezu sud može, najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja, odrediti da se izvrši utvrđena kazna u uslovnoj osudi.

Ako se posle izricanja uslovne osude utvrdi da je osuđeni izvršio krivično delo pre nego što je uslovno osuđen, zbog čega ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude, uslovna osuda može se opozvati najkasnije u roku od jedne godine od dana kad je proteklo vreme proveravanja.

ČESTA PITANJA:

1.Da li izricanje uslovne osude povlači za sobom pravne posledice osude?

Odgovor je NE! Pravne posledice osude ne nastupaju ako je za krivično delo učiniocu izrečena uslovna osuda, pod uslovom da ista ne bude opozvana.

2. Da li izricanje uslovne osude zabranjuje učiniocu izlazak iz zemlje ?

I u ovom slučaju odgovor je NE!

Zakon ne zabranjuje napuštanje zemlje učiniocu koji je uslovno osuđen. Ono što je bitno jeste da učinilac poštuje sva ograničenja koja su mu uslovnom osudom izrečena,  odnosno da ne učini novo krivično delo tokom vremena proveravanja.

3.Da li uslovna osuda može biti izrečena sa novčanom kaznom?

Odgovor je DA!  

Ali uslovna osuda se može  izreći samo za kaznu zatvora, dok se novčana kazna izvršava, odnosno učinilac je dužan da plati izrečenu novčanu kaznu.

Uslovni otpust je institut krivičnog prava koji omogućava osuđenom licu da bude pušten na slobodu pre nego što istekne kazna zatvora na koju mu je izrečena, pod određenim uslovima.

Ideja iza ove mogućnosti nije samo olakšavanje zatvorskog sistema, već i podsticanje osuđenih na resocijalizaciju i primereno ponašanje tokom izdržavanja kazne.

Uslovni otpust predstavlja novu šansu za osuđenika i oslobađanje pre zvaničnog završetka kazne, pod uslovom da ispuni određene uslove.

Ukoliko osuđenik koji je uslovno otpušten,eventualno prekrši postavljene uslove ili počini novo krivično delo tokom tog perioda, u tom slučaju dolazi do opoziva uslovnog otpusta.

Ovo podrazumeva da osuđenik mora izdršati preostali deo kazne na koju je osuđen u prostorijama kazneno-popravnog zavoda.

Uslovni otpust nije “nagrada”, već pravni mehanizam koji balansira između društvene zaštite i prava osuđenog na novu šansu. Pravilna pravna podrška i dobra priprema dokumentacije mogu biti ključni za njegov uspešan ishod.

KOJI SU USLOVI ZA USLOVNI OTPUST ?

Krivični zakon RS precizno predviđa uslove koje je neophodno ispuniti da bi osuđenik bio pušten na uslovni otpust.

Prvi i najvažniji uslov je da je osuđeni izdržao dve trećine kazne zatvora.

Osuđenik će biti pušten na uslovni otpust i ako ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo.

Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo.

Posebno je bitno napomenuti da same okolnosti izvršenja kriivčnog dela, kao što su definicija učinjenog dela i vrsta i mera kazne, ne utiču na odluku suda o uslovnom otpustu.

POSTUPAK ZA PUŠTANJE NA USLOVNI OTPUST

Postupak za puštanje na uslovni otpust regulisan je Zakonikom o krivičnom postupku RS

Postupak podrazumeva podnošenje molbe za uslovni otpust nadležnom sudu, pribavljanje i proveru podataka o osuđeniku i jednog ročišta pred sudom.

Molbu za uslovni otpust mogu podneti osuđenik koji je izdržao dve trećine kazne zatvora ili njegov advokat. Molba se podnosi sudu koji je doneo prvostepenu presudu.

Odmah po prijemu molbe za puštanje na uslovni otpust sud će ispitati da li su ispunjeni zakonski uslovi za podnošenje molbe i rešenjem će odbaciti molbu ako utvrdi:

1. da je podneta od strane neovlašćenog lica,

2. da osuđeni nije izdržao dve trećine izrečene kazne zatvora,

3. da je u toku izdržavanja kazne zatvora osuđeni pokušao bekstvo ili je pobegao iz zavoda.

Ako sud ne odbaci molbu zatražiće izveštaj od zavoda u kojem osuđeni izdržava kaznu zatvora o njegovom vladanju i drugim okolnostima koje pokazuju da li je postignuta svrha kažnjavanja, kao i izveštaj poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija.

Sledi zakazivanje ročošta za odlučivanje o molbi za uslovni otpust,a po okončanju ročišta sud će doneti rešenje kojim odbija ili usvaja molbu za puštanje na uslovni otpust.

KO NE MOŽE BITI USLOVNO OTPUŠTEN

Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

Ovaj institut se, takođe, ne može primeniti ni na lica koja su osuđena na kaznu zatvora za krivična dela I to:

1.   teško ubistvo,

2.    silovanje,

3.   obljuba nad nemoćnim licem,

4.    obljuba sa detetom,

5.    obljuba zloupotrebom položaja,

OPOZIV USLOVNOG OTPUSTA

Opoziv uslovnog otpusta znači da se osuđeniku koji je uslovno otpušten ,pre isteka kazne koja mu je izrečena, taj otpust opoziva i on se vraća u kazneno-popravni zavod na izdržavanje preostalog dela kazne.

1.Obavezno se opoziva ako uslovno otpušteni za vreme trajanja uslovnog otpusta učini jedno ili više krivičnih dela za koja sud utvrdi kaznu zatvora u trajanju preko 1 godine, a ako je do 1 godine, kao i ako uslovno otpušteni ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio, uslovni otpust se može ali ne mora opozvati.

       2. Uslovni otpust će se opozvati, odnosno može se opozvati ako se otkrije da je uslovno otpušteni ranije izvršio još neko krivično delo.

       Opozivanje uslovnog otpusta je moguće najkasnije u roku od 2 godine od dana kada je uslovni otpust istekao.

       U slučaju opozivanja, učinilac se vraća na izdržavanje kazne, a vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se u izdržanu kaznu.

KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU USLOVNOG OTPUSTA I USLOVNE OSUDE ?

Uslovni otpust

1.   Primenjuje kada je neko već osuđen i nalazi se na izdržavanju zatvorske kazne,

2.   Osuđeni može biti pušten iz zatvora pre isteka cele kazne, ako ispunjava određene uslove (npr. izdržao je 2/3 kazne, dobro ponašanje),

3.   Ako se u periodu do isteka kazne ponaša propisno i ne počini novo delo, ostatak kazne se ne izvršava,

4.   Ima za cilj podsticaj za bolje ponašanje i resocijalizaciju zatvorenika

Uslovna osuda

1.   Primenjuje se kada je neko osuđen na kaznu zatvora, ali mu se kazna ne izvršava odmah,

2.   Sud donosi presudu kojom izriče kaznu, ali odlaže njeno izvršenje na određeni vremenski period (npr. 2 godine),

3.   Ako osuđeni ne učini novo krivično delo u tom roku, kazna se neće izvršiti,

4.   Ima za cilj da pruži šansu osuđeniku da se popravi bez odlaska u zatvor

Ukratko:

Uslovna osuda = kazna postoji, ali se ne izvršava odmah (preventiva).

Uslovni otpust = kazna se već izvršava, ali se osuđenik oslobađa od daljeg izdržavanja kazne zatvora pod određenim uslovima.

Više o uslovnoj osudi u odvojenom tekstu.

ČESTA PITANJA:

1.   Da li postoji mogućnost uslovnog otpusta iz kučnog zatvora?

Odgovor je DA! Kućni zatvor označava specifičan način izdržavanja kazne zatvora. i svakako i u tom slučaju osuđenik ima pravo na podnošenje molbe za uslovni otpust.

2.   Da li je ispunjenje zakonskih uslova garancija da će uslovni otpust biti odobren?

Ispunjenje zakonskih uslova nije garancija da će uslovni otpust biti odobren – sud odlučuje u svakom pojedinačnom slučaju.

3.   Da li tužilaštvo ima uticaj na odluku o uslovnom otpustu?

Da. Tužilac daje svoje mišljenje, koje nije obavezujuće, ali sud često uzima u obzir mišljenje tužilaštva.

4.   Šta ako sud odbije uslovni otpust?

Moguće je podneti žalbu, ali ako se i ona odbije, novi zahtev se može podneti tek nakon određenog vremena.

5.   Ko može podneti žalbu na rešenje kojim se odbija molba za uslovni otpust?

Žalbu mogu izjaviti javni tužilac, osuđeni i njegov advokat.